Завршио сам изазов за КСНУМКС дан! Да ли сам научио о себи и постао бољи човјек из овог искуства? Да, али не из разлога које сам помислио. Дозволите ми да објасним. Ја сам КСНУМКС и већ десет година сам зависник од ПМО-а.
Као и многи овде, ја сам одрастао са интернетом, и као „хакерски тип“ био сам фасциниран дискусионим групама, ундергроунд ббс форумима, КСНУМКСЦхан (пре него што је очишћен), ТОР и другим не-маинстреам услугама где је нерегулисани садржај био лак свратити. Моје навике гледања постале су фетишизиране, до те мјере да ме гола жена више није изазивала - било је крајње шокантно да бих се извукао. После ПМО сесије вратио бих се на своја чула и био сам огорчен самом собом. Помислио бих: “Никада не бих желео да имам такав секс у стварном животу, зашто је то оно што морам да искористим да бих се извукао? Јесам ли оштећен? "
Током моје овисности, мој живот је био љуска људског бића. Живео сам много година, тако да је ПМО била свакодневна ноћ прије спавања. То је било "природно" као срање - кривица коју сам осјећао када сам био млађи замијењен извјесним задовољством да сам мужеван човјек који би могао тешко да се заповиједа. Али то је све био его, и заправо сам био ментално оштећен годинама гледања узнемирујућих слика - нешто што нисам био вољан да признам себи или другима - чак и на анонимном онлине форуму као што је НоФап. Био сам одвојен од породице и пријатеља, осећајући се као да сам на овом свету. Живео сам са депресијом, и Фаппинг је био мој једини допамин.
Осећао сам се недостојним женске пратиље, потајно се плашећи да ниједна жена, ма колико била слатка или добра, не може испунити моје девијантне жеље. Нисам заслужио "добру девојку", већ сам се помирио са увек играњем белог витеза који "спашава проблематичну девојку" - и има много кратких (неуспелих) односа да се покажу за моје напоре. Овисници о менталној боли теже ка друштву. Ја зато што је друштвено неугодно и анксиозност повређивало неколико друштвених односа на којима сам се држао. Тада сам одлучио: ово НИСАМ ја.
Требало ми је да нађем други начин да живим живот, и као страствени корисник Реддита, свестан сам НоФап-а, али сам мислио да је глупо што би уздржавање од ПМО-а довело до промена у стварном животу. Међутим, идентификовао сам своје негативне мисли о себи које произлазе из моје ПМО употребе, па сам одлучио да пробам НоФап као дио процеса рада на себи. Дечак је био изненађен ...
Када сам одлучио да се стварно уздржим првих неколико дана био сам пакао. Моја јаја су буквално спаљена док су болели од ослобађања. Морао сам да спавам на леђима јер је чак и лагани додир био физички болан. Постојала је стална жудња и ја сам била нејасно прве недеље - нешто што ме је још више убедило да је то резултат одбијања допамина телу. Стигао сам до КСНУМКС дана са својим првим покушајем. У том периоду приметио сам многе „суперсиле“ које други спомињу у овој подморници. Неколико пута сам се поново појавио након КСНУМКС недеље, али овај пут сам поносан да се представим за почетак церемоније КСНУМКС дана. Након првих неколико седмица постаје лакше уздржати се. Поента: никада не одустајте - то није лак изазов…. Али то је тако вредно!
“Суперсиле” које сам искусио за себе:
- Друштвена анксиозност је нестала - Пре НоФап-а сам био на ивици да добијем Ксанак или друге лијекове који ће ми помоћи да будем социјалнији. Ја бих се "сакрио" код куће током викенда на ПМО бингс. Када бих изашла напоље, осјећала сам се као да сви знају моју тајну и тајно само желим да будем сама. Сада? Вратио сам се својим старим друштвеним путевима - шалио сам се и спајао с пријатељима излете на плажу / филмове / плесове / итд. - преокрет КСНУМКС-а од прије неколико мјесеци.
- Самопоузданији - Пре бих избегао да дам своје мишљење у случају да некога случајно увреди. Нисам био искрен у својим интеракцијама са људима, јер бих се увек сложио с њима да их наговорим да ме заволе. Сада? Самопоуздано ходам местима, контакт очима и са мушкарцима и са женама, дубљи глас и лакоћу у свакодневним акцијама. Сада се осећам као да су моје мишљење и поступци релевантни / важни (или више од свих) - моје поверење у себе је за разлику од оног које је било годинама.
- Здрав однос - ја сам добар момак и добро зарађујем, али увијек бих завршио у нездравим везама гдје сам био такав. Чак сам сматрала проститутке само да бих добила своје физичко задовољство без свег нереда у вези (што сам ионако био безвољан). Сада? Након око КСНУМКС мјесеци НоФап-а (ресетовао сам неколико пута у првих неколико мјесеци) упознао сам дјевојку на афтер-парти-у. Када сам је срео, моја значка је била на дан КСНУМКС - али сам одлучила да је она вредна мог напора да разбијем ову обесхрабрујућу навику. Време које сам иначе проводио у потрази за порнографијом, а затим ПМО, уместо тога користио сам се за излазак са том девојком. Сада КСНУМКС дана касније живи са мном и говоримо о браку / дјеци.
- Сексуална издржљивост - из година ПМО-а сам несвјесно забрљао природне сексуалне нагоне који омогућавају нормалан оргазам током секса. Могао сам се отежати, али сам имао ДЕ (одложену ејакулацију) до тачке у којој сам се стидела секса, јер не бих могла да се спријатељим са женом. Сада? Била је тешка транзиција да би имала стабилну девојку, али она је била љубазна и стрпљива са мном - нешто што нисам са собом. Моја ДЕ је много боља, и технике за одлагање се сада користе да би јој оргазам више пута. Моја склоњена сексуална жеља сада има ваљани излаз и осећам се тако добро да будем сексуално биће које сам рођен да би после тога био без осећаја кривице.
- Здраве мисли - мрзим себе. Ја бих себе умањивао у мислима. Сматрао сам самоубиство. Волео бих да могу да спавам заувек. Сада? Волим живот. То је исти живот (исти посао, исти аутомобил, исти проблеми), али ме људи у мом животу и нови сет околности чине узбуђеним да се пробудим. Депресија је страшна ствар и ваш ум заиста ствара вашу стварност. Здрав ум = здрав живот. Нездрав ум = нездрав живот.
*ТЛ / ДР: НоФап је променио начин на који ја себе гледам. То ми је дало нешто чиме се могу поносити. Научио ме је самодисциплини. То ме је учинило бољим него што сам био прије. *
Хвала свима на вашим објавама у овом под-реддиту, добар је осећај знати да нисам сама. Живот се заиста побољшава без ПМО-а, и једног дана ћете разумети / веровати зашто то кажем (чак и ако се тренутно не осећате тако). Надам се да могу надахнути бар једну особу да се држи изазова и промени свој живот - на исти начин на који сам био надахнут када сам био спреман за промену.
КСНУМКС дана за бољи живот! Моја прича о борби и тријумфу преко једне деценије ПМО-а
by црапхти КСНУМКС дана
УПДАТЕ КСНУМКС ДАИС
Поздрав, колеге калфе, желео сам да дам новости о свом „новом нормалном“, као и неколико речи охрабрења за оне који путују на само-побољшање. Данас је мој 180. дан избегавања ПМО-а. Имам 33 године и кад се осврнем на своју прошлу порно навику, стидим се колико сам времена изгубио.Удвостручено 90 дана = 180 дана новог живота (селф.НоФап)
by црапхти
;