Ово је сјајно, осећам се живом.

Коначно сам престао да гледам порнографију заувек. Колико знам, то ми је уништило живот на можда 5-7 година. То у комбинацији са коровом, који се појавио пре 3-4 године.

Тада сам мислио да је то најбоља ствар. Нисам ни знао да ће ми то уништити живот. Било је као да живим на небу на тренутак. Безболно, лепо и лако. Не може бити ништа боље да се удари у ову чинију и игра видео игрице. А кад дође ноћ, само бих све попио и нестао у свом кревету. Сам. Без душе. Хладно. Нумб. Греи. Са лакоћом и у еуфорији.

И сада? Сада сам победио своје демоне и суочио се са стварношћу. Уплашио сам се тога. Дођавола, толико уплашен да сам гледао порнографију и мастурбирао целу ноћ. Али данас ствари стоје другачије. Нарастао сам муда и схватио да стварност и није тако лоша.

Могу то да упоредим са нечим што ми се догодило када сам био дете. То је као да се возиш бициклом низ брдо, некад паднеш, некад удариш јаја толико да плачеш, некад све иде глатко. На крају, жив си и срећан чак и ако те боле јаја. Срећан си што си се спустио тим брдом. А онда је време да нађете ново место за вожњу тог бицикла и поново ударите јаја и поново паднете. Али овај пут само покушавате да то урадите боље и са мање повреде.

Данас могу да осетим мирис ваздуха, видим ствари јасно и пре свега могу да мислим! Могу да мислим тако јебено јасно да ово нема смисла. Моје мисли су као изузетно врућ нож који сече хладан сладолед.

Никада нисам веровао себи у прошлости, један од разлога зашто не, било је гледање порнића. Нисам осећао да се повезујем ни са ким. И то ме је наљутило, али то су ти сви рекли. Ово је сјајно, осећам се ЖИВ. Могу да уживам у тренутку. Осећам љубав према овом свету. Тако сам срећна. Хвала реддит! Је било тешко.

На крају бих могао рећи да је лупање у реду, али гледање порнића је болесно. За мене нисам ејакулирао за две-три недеље. Па, наравно, гледао сам мало порнића у почетку, али је онда почело да нестаје када сам имао нешто друго да радим. Добио сам нову гитару, клавир и флстудио. Па, почео сам да радим све по мало. Писање, теретана, музика, жонглирање... Само нема више видео игрица лупање.

Кажем ти ово, ако желиш да се излечиш, треба ти нешто да урадиш, или ћеш на крају само да гледаш порнографију и лупаш. Тешко је, ти си зависник, признај, твој мозак је преписан порнографијом, и не можеш да уживаш у животу као што би људско биће требало. Порнографија чини људе да ходају зомбије. Отупио, хладан, без емоција, досадан, увек чека следећу дозу. Као наркоман који чека следећу дозу хероина или шта је јеботе икада.

Такође сам био зависник од траве. Што себи нисам признао. Али сада могу да мислим, ја сам нов човек. Зашто би ми требала трава и порнографија, кад имам све остало у животу? а за свакога има понешто. Библиотеке, теретана, музика, плес, певање, медитација, јога. Само треба да смислите своју ствар. И много је лакше када не трујете мозак порнографијом.

Тамо одакле сам, нема превише жена за избор.. Осећам се као да експлодирам, желим то женско друштво, треба ми. Ово је ново. Већ видим промену у свом друштвеном животу и људи око мене су сада опуштенији него када сам гледао порнографију. Не знам, можда чак утиче на твоју ауру.

[Фапнуо сам] Обично 1-3 пута дневно. Урадио и неке гадне ствари. То је оно што порнографија чини људском уму. лол. Моје порно навике нису биле тако лоше. Сесије су ми обично трајале 30 минута и уопште нисам био на ивици. Али и даље је утицало на мој ум и страшно је помислити шта ради људима који конзумирају још више порнографије и раде ивице. Школе би требало више да причају о томе када људи одрасту.

Једина ствар која нас блокира је брава у нашим умовима, зид, који се градио од те прве порндозе коју сте наишли. Не знаш ово док се не ослободиш, не уништиш тај зид. А када се то догоди, то је страшно, застрашујуће, али страшно. То је нешто потпуно ново. Сви се плаше живота, неки људи то само крију и држе за себе. Живот је леп, али груб.

За мене није био потребан психоделични лек или психијатар. Реддит, Елаине н. аронсова књига под називом ХСП, веома осетљива особа и неколико правих речи и реченица од људи које познајем. Онда време, паклено много времена. Тренутно сам незапослен тако да имам сво време на свету. Требало ми је 4 месеца да победим своје демоне, суочим се са стварношћу. И сада сам жив. Први пут после много година.

Хвала Реддит! Без тебе би ми очи и даље биле мутне.

ЛИНК – Коначно успео. Требало је 6 месеци.

by зд_234